O HOMEOPATIJI

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down

O HOMEOPATIJI

Komentar  Nela Alilovic on Tue Jun 24, 2008 1:32 pm

KAKO JE SVE POCELO Idea
I DEO

Da li ste se ikada pritisnuti bolovima tela ili duha pozeleli da vec jednom, neko, negde na ovoj nasoj lepoj planeti izmisli novu vrstu terapije koja ce biti neinvazivna a delotvorna, bez kontraindikacija, bez nuspojava, jeftina I dostupna, kojoj nece biti potrebni dijagnosticki aparati dostupni nekom drugom svetu, nekim “srecnicima” kojima vecina nas nikada nece pripadati. Neku terapiju toliko mocnu da prodre u najdublje slojeve naseg fizickog tela ali I bica bas tamo gde je ko zna kad nastao “kvar” a cije posledice osecamo kao simptome bolesti, nase verne pratioce.

Ja jesam.

Tek nedavno saznadoh da mi je ZELJA ISPUNJENA!

I to kad?

Jos pre vise od 200 godina!

Onog trenutka kada je lekar Samuel Haneman rodjen 1755. u nemackoj pokrajini Saksoniji, upitao da li je kinin efikasnim u lecenju malarije zbog toga sto ima gorak ukus ili iz nekog drugog razloga. Haneman se podvrgao eksperimentu. Uzimao je cetiri grama kinina dnevno u toku nekoliko dana. Simptomi koje je proizveo kinin bili su tipicni za malariju.

Hanemanov zakljucak je bio epohalno otkrice I princip po kome se desava isceljivanje homeopatskim tretmanom: Kinin je bio efikasan u lecenju malarije jer je u zdravom organizmu izaziva simptome malarije a ne zbog toga sto je gorkog ukusa. SAMO SUPSTANCE KOJE KOD ZDRAVOG COVEKA MOGU DA IZAZOVU VESTACKE I PROLAZNE SIMPTOME NEKE BOLESTI MOGU ISCELITI OBOLELE OD TE ISTE BOLESTI.

Haneman je nastavio da ispituje ovaj fenomen I dokazao da I druge supstance deluju na isti nacin. Dokazan je I rodjen princip “slicno se slicnim leci” I zapocelo je utemeljenje homeopatske medicine.

Radeci kao lekar, Haneman je bio nezadovoljan invazivnim metodama lecenja tog doba, zasnovanim na nepreciznim klinickim posmatranjima, ukljucivali su pustanje cak polovine krvi pacijenta, koriscenje pijavica, upotrebu zive I brojnih toksicnih supstanci, velike doze vise lekova I ciscenje koje je iscrpljivalo

pacijenta cesto sa fatalnim posledicama. Samuel Haneman je bio I duboko razocaran jer nije izlecio svoju cerku koja je umrla od difterije, toliko da je prekinuo lekarsku praksu I odlucio da se izdrzava prevodjenjem. Prevodeci delo Materia Medica Vilijama Kalena zainteresovao se za svojstva pojedinih supstanci koje su se pokazale efikasnim u lecenju pojedinih bolesti.

Danas je homeopatska medicina jedna od brojnih terapijskih metoda, posto nije deo “glavnog toka” konvencionalne, savremene medicinske nauke svrstana je u siroko polje tzv komplementarne medicine.

Dugi niz godina homeopatija je smatrana nenaucnim metodom lecenja koji nije dostojan lekarske struke. Naucna otkrica na polju kvantne fizike sredinom 1970-ih godina proslog veka objasnila su dejstvo homeopatije I donekle utisala one koji su je nemilosrdno napadali I osporavali iz straha od konkurencije.

Homeopatija dobija sve vise na znacaju I o njoj se govori kao o “medicini buducnosti”.

Homeopatija posmatra pacijenta na holisticki nacin ne tretira pojedinacne simptome nego uocava kako se poremecaj zivotne sile coveka odrazio na celokupano njegovo bice, fizicko, mentalno, duhovno.

Sagledavajuci celokupnu sliku coveka homeopata pronalazi supstancu koja data zdravom coveku izaziva sve simptome uopcene kod pacijenta. Ta supstanca u obliku homeopatskog leka uticace na “otklanjanje” kvara u funkcionisanju zivotnesile I pomoci ce vracanju u stanje zdravlja.

Homeopatski lekovi, remedije dobijaju se posebnim postupkom iz biljaka, minerala I drugih prirodnih supstanci.

Nastavit ce se...


Nela Alilovic: komentar modifikovan dana: Fri Jun 27, 2008 11:59 am; prepravljeno ukupno 2 puta

Nela Alilovic

Broj komentara : 86
Location : SU-NS
Registration date : 2008-03-22

Vidi profil korisnika http://www.gtlnet.com/~leolight

Na vrh Go down

II DEO

Komentar  Nela Alilovic on Fri Jun 27, 2008 11:54 am

HOMEOPATSKA MEDICINA
II DEO
HOMEOPATSKI LEKOVI - REMEDIJE

U osnovi homeopatskog leka, remedije, su supstance biljnog, zivotinjskog ili mineralnog porekla. Najpre se priprema osnovna, maticna tinktura na uobicajeni farmaceutski nacin. Supstance biljnog ili zivotinjskog porekla se koriste cele ili iseckane potapaju se u alkohol I tako stoje odredjeno vreme, supstanca se procedi I dobijena je maticna tinktura. Da bi se pripremio homeopatski lek ova supstanca se mora visestruko razblaziti. U procesu razblazivanja, nakon svakog razblazenja, rastvor se protresa da bi se oslobodila energija molekula lekovite supstance I prenela rastvoru. Protresanje mora biti dovoljno snazno ali istovremeno I dovoljno blago da se ne poremeti strukturna informacija maticne tinkture.
Samuel Haneman je smatrao da je idealna podloga o koju treba vrsiti udaranje, protresanje rastvora Biblija sa koznim povezom.

Homeopatija upotrebljava razlicita razblazenja lekovite supstance. Razblazivanje se vrsi tako sto se jednoj kap maticne tinkture dodaje 99 kapi rastvora(obicno 30% destilovane vode i 70% alkohola). Ukoliko je potrebno vece razblazenje od ovako pripremljenog rastvora se ponovo uzima jedna kap I dodaje se 99 kapi rastvora destilovane vode I alkohola. Postupak se ponavlja sve dok se ne dobije potrebno razblazenje lekovite supstance.
U zavisnosti od razblazenja koncentracija maticne tinkture, lekovite supstance u rastvoru moze biti 10 na - 3, 10 na - 6, 10 na - 30, 10 na - 20 000 itd.
STO JE SUPSTANCA RAZBLAZENIJA ENERGIJA LEKA JE JE VECA.
Zanimljivo! Zar ne?
Ovo je jedna od bitnih razlika u pristupu alopatske (konvencionalne, klasicne medicine) i homeopatske medicine. Sto je veci zdravstveni problem alopatija koristi vece koncentracije lekovite materije dok homeopatija u tom slucaju koristi najmanje moguce koncentracije lekovite materije.
Negde na toj liniji izmedju maksimuma I minimuma nalazi se lek za svakoga od nas.
Evo mesta za novu zelju…Zelja je zajednicka, verujem, svim iskrenim, predanim, istinskim terapeutima, svima onima koji znaju u cemu je stos I sta im je zapravo posao.
Zelja je da se jednog dana UKLONE BARIJERE KOJE SE NALAZE NA SREDINI GORE POMENUTE LINIJE, PREPREKE KOJE DELE ”NAS S OVE STRANE” OD “NJIH SA ONE STRANE” i onemogucuju da u ime zdravlja svi zajedno iskoristimo sve sto znamo i “mi” i “oni”.
Svaka terapijska metoda ima svoje granice, a jedino sto ne treba da ima granicu je NASA ZELJA DA POVRATIMO STANJE ZDRAVLJA. Susret alopatske I homeopatske medicine ce se sigurno desiti samo se nadam da necemo morati da cekamo narednih 200 godina. Ipak je ovo dvadesetprvi vek.

U dvadesetprvom veku ce se otkrivanje novih homeopatskih lekova odigravati po starom dobrom Hanemanovom metodu.
Supstanca koja tek treba da postane homeopatski lek lek isprobava se na zdravim individuama, dobrovoljcima. Oni dobijaju male kolicine te supstance I pomno prate I beleze simptome koji se javljaju. Ispitivana supstanca lecice bolest koja ima simptome koji su se javili u ovom eksperimentu.
Ovaj postupak se zove “dokazivanje leka”. Do danas je dokazano odnosno “pronadjeno” vise od 3000 homeopatskih lekova.
Najrazlicitije supstance mogu da se pretvore u homeopatski lek: kafa, cokolada, vostana supstanca iz creva kita,, hemijski element sumpor, zaoka pcele…
Da ste kojim slucajem bili dobrovoljac u dokazivanju navedenih lekova neke od ovih simptoma biste osetili po uzimanju eksperimentalne doze:
KAFE: - bili biste hiperaktivni, razboleli biste se od iznenadnih ugodnih iznenadjenja, bili biste radoholicari, odgovorni I puni brige, skloni kajanju, imali biste spazme I grceve u jednom delu tela, bili biste iscrpljeni od bilo kog napora itd.
COKOLADE - bili biste vrlo ranjivi, imali biste strah da cete biti napadnuti, bili biste osetljivi na muziku, budili biste se gladni, imali biste zelju za pomorandzama, nervozno biste mucali, raspolozenje bi vam bilo promenljivo, imali biste glavobolju koja ide od jedne strane do druge, imali biste zelju da budete sami itd
ZAOKE PCELE - bili biste nemirni I iscrpljeni, imali biste trzaje, drhtanje, tikove, grceve, imali biste neku alergijsku reakciju, usta bi vam bila suva a ne biste bili zedni, jedino biste zeleli piti mleko, sanjali biste da letite itd

Nakon prestanka uzimanja eksperimentalne doze svi simptomi spontano nestaju. Haneman je na sebi dokazao vise od 50 lekova a doziveo je duboku starost od 82 godine.

Nela Alilovic

Broj komentara : 86
Location : SU-NS
Registration date : 2008-03-22

Vidi profil korisnika http://www.gtlnet.com/~leolight

Na vrh Go down

III DEO

Komentar  Nela Alilovic on Fri Jun 27, 2008 11:57 am

HOMEOPATSKA MEDICINA
III DEO
DUHU-NALIK

Cilj homeopatske terapije je da se lekom dopre do centralnog problema, uzroka poremećaja, do vitalne sile organizma koja je odgovorna za stanje zdravlja ili bolesti.
Pojam vitalne sile pominje još Aristotel, zatim brojni srednjevekovni filozofi, Paracelzus, lekar i alhemičar. Čuveni osnivač homeopatije, Samuel Haneman u svom delu “Organon” o vitalnoj sili kaže: “Materija organizma bez životne energije (vitalne sile) nema sposobnost osećanja i samoodržavanja. Takav organizam je mrtav, izložen spoljašnjim materijalnim uticajima, truli, raspada se vraćajući se u svoje prvobitne hemijske delove - supstance. Samo nematerijalno(vitalna sila) u materijalnom organizmu pruža mogućnost funkcionisanja svih čula u svakodnevnom životu.”
Ova energija po kojoj se svako živo biće razlikuje od mrtve materije u različitim kulturama ali i naučnim disciplinama ima različita imena: »duh«, »životni princip«, »orgon«, »radiks«, Kinezi je nazivaju »či«, Japanci »ki«, Indijci »prana«. Vitalna sila je prirodna snaga nevidljiva sama po sebi, i može se opaziti jedino u uticaju na organizam.
Postoji mnogo teorija o tome šta je vitalna sila ali niko to ustvari ne zna.
Najbliže što joj se može prići je definicija samog života »kada vitalna sila nestane onda imamo samo leš». Pošto čini razliku između živog organizma i mrtvog tela to mora da znači da je to sam život. Haneman je rekao: »bolest je poremećaj samog života u organizmu i manifestuje se u senzaciji kako se osećate, na koji način ste svesni sebe i svojih funkcija».
Agensi štetni po život mogu uticati na životnu silu, ona postaje neuskladjena, podstiče nepravilnost funkcija organizma i tada nastaje bolest.
Neuskladjenost vitalne sile može se opaziti samo preko simptoma bolesti.
Simptomi bolesti su signali da je funkcionisanje vitalne sile nečim ugroženo.
Pacijent prepoznaje promene kao uskraćivanje slobode, samo slobodan čovek, čovek bez simptoma je zdrav. Kada sve funkcioniše u savršenom redu, čovek nije svestan svoga tela, on nema nikakve simptome, što znači da je slobodan. Telo obavlja sve svoje funkcije uredno i čovek nije svestan svoga tela. Međutim kada kaže „osećam nešto...“znači da postoji nešto što remeti sklad u unutrašnjem čovekovom biću.

Prirodne supstance, koje se smatraju lekovitim, samo su onda lekovite (same po sebi) ako poseduju moć da promene stanje organizma tako sto će uticati na vitalnu silu...
Ovu moć imaju upravo homeopatski lekovi jer ne poseduju materijalnu dozu lekovite supstance. Lekovita supstanca razblaživanjem gubi svojstva materije i postaje nalik vitalnoj sili, duhu- nalik.
Homeopate smatraju da se bolest ne moze lečiti materijalnim dozama lekovite supstance jer uzrok ne nastaje na materijalnom nivou nego na nivou vitalne sile, na nivou nematerijalnog, neopipljivog, nedostupnog nasim culima. Naravno po homeopatskom principu “slicno se slicnim leči“ uzrok i lek moraju biti slični.




Po tom principu homeopate najviše imaju uspeha u lečenju pacijenata koji su im na neki način slični. U ovoj neobičnoj sprezi terapeut - pacijent dešava se da su pacijenti neka vrsta terapije terapeutu jer dolaze sa teškoćama, problemima koje sam terapeut treba da sanira u sopstvenom duhu, sopstvenom biću, sopstvenoj strukturi dnk.
Slična razmena lekovite energije dešava se i u drugim terapijskim sistemima koji se mogu pohvaliti holističkim pristupom. Delotvornost ovakvog pristupa dokaz da smo svi zaista deo jedne velike celine, da je sve na ovom svetu povezano i da smo bliži i potrebniji jedni drugima nego što možemo zamisliti.
Slede opisi stanja nekoliko pacijenata iz homeopatske prakse. Ukoliko se prepoznate u nekima od njih znajte da ste na neki način povezani sa: paukom, zmijom, psom, sipom, kravom, krastavom žabom... Toj povezanosti mogu zahvaliti pacijenti koji su iskusili isceljenje homeopatskim lekovima.
Pacijent ima strah od buke, strah od ljudi, trza se na buku, potpuno poništava svoj identitet i prihvata identitet svog partnera, voli da pleše, pričljiv je...itd
Odredjen je lek pripremljen od pauka.
Pacijent ima želju za gorkim pićima, zimi ima pukotine na koži, marljiv je, vredan, strahuje od siromaštva, plače dok priča o svojoj bolesti...itd
Odredjen je lek pripremljen od mastila sipe.
Pacijent sanja zmije, sanja da ga proganjaju, zimogrožljiv je, smeta mu promaja, ima bolove na levoj strani tela, ne podnosi tesnu odeću, tužan je jer sve radi pogrešno, smatra da trpi nepravdu, razmišlja o samoubistvu...itd.
Odredjen je lek od otrova indijske kobre.
Pacijent sanja životinje, sanja da ga tuku, ima strah od odbacivanja od strane društva, smatra da treba da podnese puno patnje, želi da ga smatraju atraktivnim...itd.
Odredjen je lek od kravljeg mleka.
Pacijent je prezriv prema sebi, smatra da ima simptome neizlečive bolesti, voli jako začinjenu hranu, ima strah od padanja niz stepenice, sumnja u svoj uspeh, maliciozan je, besan...itd
Odredjen je lek od mleka keruše.
Pacijent se detinjasto ponaša, destruktivan je, plaši se životinja, jezik mu je izbrazdan po sredini, voli slatkiše...itd.
Odredjen je lek od krastave žabe.

Nela Alilovic

Broj komentara : 86
Location : SU-NS
Registration date : 2008-03-22

Vidi profil korisnika http://www.gtlnet.com/~leolight

Na vrh Go down

PSORA - V DEO

Komentar  Nela Alilovic on Thu Jul 10, 2008 12:33 am

HOMEOPATSKA MEDICINA
NAJSTARIJA GENETSKA “MRLJA” ČOVEČANSTVA
PSORIČNI MIJAZAM
V DEO

U susretu sa uzročnikom bolesti organizam pronalazi način da odgovori na tu novonastalu situaciju. Svaki organizam sa svojom istorijom i nasleđem ima svoju sopstvenu adaptibilnost, sopstveni način da se prilagodi i odgovori na promenu.
Primećeno je da su različiti ljudi u različitom stepenu prilagodljivi na istog uzročnika bolesti što znači da je proces prilagođavanja strogo specifičan za određenu osobu. Ta individualna struktura koja odredjuje na šta je čovek osetljiv postaje ustvari i osobina karaktera čoveka.
Osnivač homeopatije Samuel Haneman utvrdio je da postoje tri moguće reakcije organizma i da svi pripadamo jednom od tri tipa prijemčivosti za odredjena oboljenja. tri mijazma.
Na nivou ćelije reakcije na uzročnika bolesti mogu biti:
1. deficit – smanjena funkcija (kada je na snazi psorični mijazam)
2. suficit – preuveličana funkcija (kada je na snazi sikotični mijazam)
3. destrukciija, degeneracija – poremecena sama funkcija(kada je na snazi sifilistični mijazam)
Tip prijemčivosti predstavlja jednu grupu koja se odlikuje zajedničkim karakteristikama u koje spadaju mentalni, fizički i psihološki znaci koji karakterišu tu grupu, tako da mijazmi odražavaju različita stanja koja se dešavaju na svim nivoima ljudskog organizma.
Naše nasledje, predispozicija odnosno mijazam odredjuje kakva će biti reakcija celog našeg sistema u odnosu na uzročnika bolesti. U toku homeopatskog pregleda puno pažnje se posvećuje i mentalnoj, psihološkoj reakciji na novonastale situacije. Ove reakcije su najsličnije reakcijama koje možemo imati u susretu sa agresijom:
1. Možemo osetiti SPUTANOST I INHIBICIJU kada reagujemo povlačenjem u sebe i zatvaranjem. U slučaju inhibicije i zatvaranja organizam javlja
" Ne osećam se sigurno, pomozite mi. Moram se sakriti, osećam se nesigurno.”
U ovom slučaju u genetskom nasledju organizma je psorični mijazam.
2. Druga mogućnost je BEG. Organizam je pun energije i tako se trudi da reši situaciju (sikotični mijazam)
3. Treća mogu ć nost je AGRESIJA i aktivni odgovor (sifilistični mijazam)

Ukoliko organizam reaguje smanjenom funkcijom ćelija, tkiva, organa zatim povlačenjem u sebe i zatvaranjem - za homeopatu je to znak da je u genetskom nasledju prisutan psorični mijazam.
Psorični mijazam je po Hanemanu prvi i najstariji mijazam, najstarija genetska mrlja čovečanstva. Pretpostavio je da je to najbazičnija predispozicija zajednička za ceo ljudski rod i da je nastao prvim “zagadjenjem” različitim kožnim bolestima u vreme prapočetka civilizacije kada su ljudi živeli u malim zajednicama i plemenima Tada je život van zajednice bio zastrašujući i nepoznat. Život je bio oko vatre gde je bila i sigurnost. U takvom uređenju veliku važnost imaju pleme i porodica. U to vreme ljudi su bili međusobno jako povezani. Oko njih je postojao svet spolja koji je bio nesiguran i nepoznat i onaj u okviru plemena koji je bio siguran. U tom periodu postojala je žudnja za sigurnošću, žudnja da ostanu na sigurnom mestu i stanje uznemirenosti ako se odvoje od tog sveta. Čovekova želja da bude zaštićen i sklonjen od nesigurnog sveta potiče iz tog doba. Logično je da su nemir i strah osnovne karakteristike osobe sa psoričnom predispozicijom-mijazmom. Osoba teži da ostane u sigurnom okruženju i da bude zaštićena, da ne bude izložena i odvojena. Ne biti na mestu na kojem postoji agresija. Postoji potreba da bude zaštićena i da kreira siguran novi svet, potreba da se izgradi siguran svet za sebe, strah da li je njen svet dovoljno zaštićen (treba veća kuća, jača ograda...). Kod ovih osoba postoji strah od siromaštva, gubitka i odvajanja. Obično su to introvertne osobe.
Žele da budu neeksponirane i da ostanu u svojoj “školjci”.
Mogu imati strah od visine. Psorični mijazam daje sporost, suvoću, inhibiciju i nesigurnost, snažan osećaj razdvojenosti, strah i uznemirenost.

Osobe imaju osećaj da su prognane (iz raja) i izgubljene, imaju osećaj krivice, ali ne znaju zašto, puno plaču, tužne su, a ne znaju da objasne zašto. Smatraju kako ništa ne zaslužuju i ne mogu ništa da imaju, jer im nije dozvoljeno, rade naporno, ali ne napreduju, sve okreću na negativno, osetljivi na kritiku, mrze promene, tvrdoglavi su ako nešto treba da se menja, nikada nisu zadovoljni.
Njihove tipične rečenice su:
“Ja sam gubitnik”, “Ne mogu da zaradim, nađem stan, posao...”
“Nije vruća kafa, nedostaje mi mleko, nedostaje mi šećer, šolja je mala.....”
“Moram da poštujem zakon, moram da budem dobar, moram, moram....”
Sva čula su im izoštrena (osetljivi su na buku, mirise, promene vremena).

Na sreću postoji veliki broj ANTIPSORIČNIH LEKOVA koji nam mogu pomoći da se otmemo vlasti nasledjenog mijazma, da promenimo ugao gledanja i prestanemo posmatrati ovaj svet kao mesto pretnje, nelagode i opasnosti, da otklonimo brojne fizičke, telesne manifestacije ovog prastarog mijazma. Ispod svih naslaga genetskih mrlja, mijazama živi ono što je najbolje u nama i čeka vreme potpune realizacije. U otklanjanju ograničenja koje smo nasledili u vidu psoričnog mijazma mogu nam pomoči lekovi pripremljeni od sumpora, joda, gvoždja, fosfora, platine, selena, zinka, španskog pauka, opijuma itd.

Nela Alilovic

Broj komentara : 86
Location : SU-NS
Registration date : 2008-03-22

Vidi profil korisnika http://www.gtlnet.com/~leolight

Na vrh Go down

SIKOZA - VI DEO

Komentar  Nela Alilovic on Thu Jul 10, 2008 12:35 am

HOMEOPATSKA MEDICINA
“PSIHOLOŠKI PROFIL” SIKOTIČNOG MIJAZMA
(VI DEO)


Hanemanovi savremenici su verovali da jednom kad se gonoreja tretira i akutni simptomi izleče, ona je trajno izlečena i ne može da izazove sistemske simptome niti da bude prenešena niti nasledjena.
Moderna medicina još uvek nije prihvatila Hanemanovo viđenje da gonoreja koja je potisnuta nepravilnim medicinskim tretmanom vodi ka latentnoj gonoreji, koja može da se nasledi, a koja se zove Sikoza.
Sikoza, sikotični mijazam nije zarazna bolest poput gonoreje nego je nasledjena predispozicija za oboljevanje od bolesti: mekih tkiva, organa karlice, uro-genitalnog trakta ali može imati uticaj i na udaljenije organe, kao što je slučaj kod astme i reumatizma.
Osobe kod kojih je na snazi sikotični mijazam mogu imati deluziju da im je telo suviše tanko, suviše krhko, delikatno, drugim rečima veruju da su preslabi i da se to mora sakriti kako bi preživeli.
Sikotična osoba je “otkrila” da nije savršena; ona je digla ruke od borbe i umesto toga pokušava da preživi skrivajući svoju slabost. Ona to radi „preteranim rastom“ (što je osnovna odlika sikotičnog mijazma) na mentalnom i emotivnom nivou. Preterana hvalisavost, ekstrovertno ponašanje, preterivanje u pokretima, sve to stvara dimnu zavesu koja iza sebe skriva pravu i nesavršenu osobu. Osoba ima deluziju „da oko sebe gradi zid“, skriva svoju unutrašnju slabost iza debelog zida spolja. Sikotični mijazam vodi ka preteranom rastu i na fizičkom nivou.
Postoji konstantno stanje iscrpljenosti uma koje se često vidi u slučajevima
hroničnog zamora-to je osećaj da nisu sposobni da povežu misli.
Pacijent je u stanju konstantnog dvoumljenja da li je nešto uradio
kako treba. Nakon što zaključa vrata vratiće se nekoliko puta da
proveri.
Sikoza daje rasejanost i zaboravnost, naročito u vezi stvari koje su se nedavno desile. Sikotični pacijenti će raditi tokom noći, a spavati do kasno ujutro. Oni su suviše uzbuđeni da bi spavali noću.
Sikoza daje konstantnu anksioznost, ovo konstantno stanje emotivnog nemira dovodi do opšteg osećaja neraspoloženja. Pacijenti mogu imati strah od mraka i od nepoznatih osoba, izbegavaju one koji nisu članovi
njihove porodice.
U lekove koji se daju pacijentima sa sikotičnim mijazmom spadaju lekovi pripremljeni od šafrana, ljiljana, tuje, kanabisa, kafe, čokolade itd.

Za odredjivanje homeopatskog leka neophodno je uočiti govor tela pacijenta, način na koji gestikulira, izgled odeće, nacin na koji pacijent ulazi u ordinaciju, šta prvo potom kaže, da li plače dok govori o svojim tegobama, da li veruje terapeutu ili izražava sumnju u izlečenje, da li je blag ili grub prema terapeutu Sve su to vrlo korisni znaci koji pomažu da se odredi lek i pomogne pacijentu.
Registovanje psiholoških signala pacijenta je od vrlo velike je pomoći u radu homeopate.
Homeopatija posmatra pacijenta na celovit, holistički način, lek takodje deluje na naše fizičko kao mentalno zdravlje ali u toku lečenja, koje može da traje i godinama, više je nego korisno zatražiti psihološku podršku.
Dok ne stignemo do zaista pravilnog otklanjanja uzroka bolesti mi dugo, nekad predugo
živimo “raštimani” sa “raštimanom” vitalnom silom, takvi ulazimo u specifične interakcije sa drugima, stvaramo veze i odnose koji nisu zaista ono što želimo nego su odraz našeg trenutnog stanja. Kada započne ozdravljenje “vitalne sile”, ovo novo, zdravije stanje traži promene i ne zadovoljava se više odnosima koji više podržavaju naše “raštimano” stanje nego što zadovoljavaju naše potrebe.
Naše stečene, dobro uvežbane navike, ubedjenja i na osnovu njih izgradjeni odnosi često nas vraćaju u “raštimanost” iako vitalna sila više ne radi “protiv nas” i imamo novu šansu za kvalitetniji, ispunjeniji i zdraviji život.
U tim trenucima kolebanja izmedju zdravlja i bolesti od velike i dragocene pomoći mogu biti psiholozi i psihoterapeuti.
(Nadam se da smo dovoljno zašli u XXI vek da se sve manje ustručavamo da potražimo njihovu pomoć. Imamo sreću što u našem gradu već dugi niz godina uspešno rade psihološka, porodična savetovališta.)
Jan Votson, šarmantni britanski homeopata koji podučava i naše homeopate govori o mogućnosti da praksa nekih homeopata može evoluirati u pravcu prepisivanja sve manjeg broja homeopatskih lekova i primene
tehnika emocionalne reedukacije kao i kombinaciju ovo dvoje (na našem tlu najviše rezultata u emocionalnom “opismenjavanju” je postignuto psihoterapijskom metodom koja se zove TRANSAKCIONA ANALIZA)
Jan Votson se u svojoj praksi sreće sa sve više pacijenata koji mu doslovno kažu:”Doktore, nemojte mi otkloniti ovu moju bolest(naravno to nisu fatalne bolesti)samo mi pomozite da shvatim zašto sam se razboleo, šta ova bolest hoće da mi kaže, šta treba da menjam, gde grešim, kako da vodim računa o svom zdravlju.”
Ljudi koji razumeju da je za ozdravljenje potrebno preuzeti odgovornost za sopstveno zdravlje na dobrom su putu da pomognu svojoj vitalnoj sili u borbi sa bolešću.
Ne, neću vam reći da je to lako. Nije, pa se zato držimo onoga “ne pokušavajte to kod kuće pogotovo ne sami”. Potražite stručnu pomoć. Onu delotvornu. Nije teško razočarati se u današnje vreme i poverovati u to da nema leka niti dobronamernog terapeuta, lekara (klasične ili komplementarne medicine - svejedno) za vas - ali ne budite na kraj srca - setite se uvek da su samo homeopate izmislile oko 4000 lekova.
P.S. Ako sam možda preterala pa je lekova ustvari manje od 4000, mada ne može biti manje od 3500, tome je krivo ono sikotično u meni!)

Nela Alilovic

Broj komentara : 86
Location : SU-NS
Registration date : 2008-03-22

Vidi profil korisnika http://www.gtlnet.com/~leolight

Na vrh Go down

Da i ja malo spomenem Hahnemana..

Komentar  Jelena S. on Tue Sep 02, 2008 2:14 pm

U vrijeme kada je Hahnemann prevodio knjigu skotskog travara Cullena. Medu starim iscjeljiteljskim recepturama naisao je na teoriju o ljekovitim svojstvima "kore peruanskog kininovca", poznatog pod imenorn "cinchona". Cullenova je teorija bila da iznimna gorcina kore “cinchona” djeluje na ljudski zeludac kao "tonik" i tako izvlaci groznicu.
Hahnemann se nije slagao s torn teorijom ‘slicno lijecis slicnim’ odnosno teoriju da ono sto lijeci bolesne zdravima izaziva simptome bolesnih.. Kada je bio bolestan, probao je lijek. Morao je priznati je da je lijek uistinu djelotvoran.
Kasnije, da bi saznao odgovore na provokativna pitanja, upustio se u neobican eksperiment. Nije bio bolestan, ali je pripravak od "cinchona" poceo da uzimati kao lijek. Rezultat je bio vise nego iznenadujuci: poceo je da dobiva brojne simptome malarije, ali bez groznice. Uskoro je uocio da bi se simptomi povukli cim bi prestao uzimati "cinchona", a ponovno bi se pojavili kad bi nastavio da uzima taj pripravak. Tim eksperimentom dr. Hahnemann je definitivno dosao do teorije da je ljekovito djelovanje lijeka na bolest povezano sa sposobnoscu lijeka da prouzrokuje slicne simptome kod zdravih osoba koje ga tek tako uzimaju ( Potvrdio se zakon slicnosti).

Rijec homeopatija je grckog porijekla i u bukvalnom prijevodu znaci "slicno se lijeci slicnim". To je nacin lijecenja oboljelih pomocu veorna malih doza lijekova koji bi inace, u velikim dozama, izazvali slicne bolesne pojave. Ukoliko lijek uzimaju zdrave osobe, on ce kod zdravih osoba izazvati iste ili slicne simptome koje inace imaju bolesni.

Smatra se da su svi simptomi bolesti izraz neravnoteze unutar cijelog organizma, kako na tjelesnoj tako i na emocionalnom nivou.
U homeopatiji se uzimaju u obzir svi simptomi: tjelesni, misaoni, osjecajni i voljni – na taj nacin se lijeci cijeli individuum, a ne samo bolesni organ. Poput Hipokrata (460 - oko 377. pr.n.e.), osnivaca znanstvene medicine, i Hahnemann je shvatio da postoje dva nacina djelotvornog lijecenja:
1."slicno se lijeci slicnim" i
2. "suprotno suprotnim"!

Kontam:
Zdrava hrana se prvenstveno preporucuje zdravim osobama ( slicno Arrow slicnim)
a bolesne lijecimo raznim otrovima, razarajucim zracenjima ili hemoterapijama ( suprotno Arrow suprotnim)
Razumijem zasto je na apotekama i lijekovima nacrtana zmijska glava sa isukanim jezikom
Laughing

Jelena S.

Broj komentara : 63
Age : 55
Registration date : 2008-03-11

Vidi profil korisnika

Na vrh Go down

HOMEOPATIJA SARAJEVO-BEOGRAD

Komentar  Nela Alilovic on Sun Sep 13, 2009 4:58 pm

Pozdrav, malo kasnim sa obavestenjem ali tu je kontakt osoba za sva pitanja homeopatska...:
Ševko Bajić

sevkob@epn.ba

Tel: +387 61 190 569

PORUKA OD KOLEGE SHEVKA IZ SARAJEVA:

"Poštovane kolege...



U Sarajevu će se u velikoj sali JU Opšta bolnica - prim. dr. Abdulah Nakaš, održati predavanje na temu: ODGOVOR HOMEOPATIJE NA IZAZOVE MODERNOG DOBA - HOMEOPATIJA KAO MOGUĆNOST TERAPIJE I EDUKACIJE" - na primjeru "Simillimuma", škole klasične homeopatije iz Beograda - 17 jula, PETAK - od 14:00 -16:00 sati.



Kao što i sami vjerovatno znate homeopatija, u sve više zemalja u svjetu, postaje priznata vrsta terapije, liječenja ili podrške pacijentima. Brojne su zemlje u kojima je ostvarena izvanredna saradnja klasičnih medicinskih i homeopatskih udruženja i institucija. O ovoj temi u BiH rijetko govori u medicinskim i drugim krugovima te će ovo predavanje biti izvanredna prilika za razmjenu iskustava i mogućnosti kroz saradnju klasičnog i alternativnog liječenja.



Gost predavač je dr Vladimir Holodkov (Ph.D.),B.Sc.Hom. direktor škole klasične homeopatije iz Beograda!



Molimo vas da ovaj e mail proslijedite vašim prijateljima i kolegama, kako bi što više ljudi dobilo priliku da čuje korisne savjete i odgovore koje nudi homeopatija kao mogučnost terapija, ali prije svega i komplementarnog življenja i edukacije.



Za sve informacije molim vas kontaktirajte:





Ševko Bajić

sevkob@epn.ba

Tel: +387 61 190 569



U nastavku vam šaljem kraću biografiju našeg planiranog gosta predavača:

Predavač: dr Vladimir Holodkov (Ph.D.),B.Sc.Hom.

Kratka biografija:

Prve informacije o homeopatiji dobio 1994 godine, tek 2000 pocinje i zvanicno skolovanje pri London International College for Classical Homeopathy (LICH). Završava dvogodišnje osnovne a potom odmah nastavlja dvogodišnje specijalističke studije. Kao nezdravstveni radnik, dopunski je položio ispit znanja iz odabranih medicinskih tema po preporukuama European Concile for Classical Homeopathy (ECCH). Pored homeopatske prakse, saradjivao je sa LICH-om i “Frontline” volonterskom organizacijom iz Velike Britanije na stvaranju uslova za organizaciju edukacije iz klasične homeopatije. Paralelno sa tim je bio član Upravnog odbora Udruženja za klasičnu homeopatiju “Hahnemann” iz Novog Sada. Jula 2005 organizuje i formira sa grupom entuzijasta i poštovalaca homeopatije, koji su iskusili blagodeti homeopatije na sebi, posebno Udruženje za unapređenje i širenje klasične homeopatije “Simillimum” sa sedištem u Beogradu. Isključivi cilj je unapređenje rada (kvalitet edukacije) i širenje (stvaranja autentičnog edukativnog centra za edukaciju na području za sada Srbije a u elaboratu i aktima o osnivanju na području Balkana iz govornog područja južnoslovenskih jezika). Kao student osnovnih studija, bio je jedini student koji je uradio dva projekta (dokazivanje homeopatske remedije od crvene ribizle, Ribes Rubrum i prevod važne knjige “Duša lekova” od Radžana Šankarana) a specijalističke studije je završio kao jedan od najboljih (takodje sa novim dokazivanjem Siler Trilobum –biljka raskovnik). Ima iskustvo u homeopatskim tretmanima skoro deset godina. Organizuje edukaciju, izdavanje udžbenika za potrebe edukacije homeopata, izdavanje kvalitetne literature i animira sve dobronamerne ljude da se uključe u pokret razvoja i širenja ove blagotvorne i božanske medicine. Sa studentima razvija e-časopis “Simillimum Times” koji to rade kao deo svojih projekata. Sarađuje sa svetskim homeopatama koji dolaze da drže po nastavnom planu i programu predavanja u “Simillimumu” kao što su Jan Scholten, Divya Chhabra, Roger van Zandvoort, Peter Fraser, braća Sanjay i Yogesh Sehgal, Madlaine Evans, Michelle Shine, Ian Watson, A.U. Ramakrishnan a uskoro dolazi u novembru 2009 i Roberto Petrucci. Zbog svog poznavanja kvantne fizike, bavi se i naučnim traganjem za naučnom istinom o delovanju homeopatskih pripravaka i za njega nema spora da to deluje, da homeopatija radi (detalji o “Simillimumu” na www.simillimum.edu.rs). Tokom aprila 2009 je učestvovao kao predstavnik “Simillimuma” na Prvom medjunarodnom simpoziju o edukaciju u homeopatiji u organizaciji ECCH-a i ICH-a u Leuvenu u Belgiji, svetskom dogadjaju jer je to prvi put da se organizovano u Evropi počinje pratiti edukacija, da se pokrenu standardi i u ovoj oblasti. Učestvuje u izradi standarda za profesiju “homeopat” pri Radnoj grupi za izradu standard Udruženja za tradicionalnu medicinu iz Beograda (nevladina organizacija) pri Udruženju za javno zdravje Srbije."

Nela Alilovic

Broj komentara : 86
Location : SU-NS
Registration date : 2008-03-22

Vidi profil korisnika http://www.gtlnet.com/~leolight

Na vrh Go down

Re: O HOMEOPATIJI

Komentar  Sponsored content Today at 1:07 pm


Sponsored content


Na vrh Go down

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh


 
Permissions in this forum:
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu